Историјат

Прве књиге у овом крају везују се за манастир Св. Ђорђа у Боговађи. Архимандрит поменутог манастира, Хаџи Рувим био је велики књигољубац, те је оставио јединствено и преважно оновремено сведочанство, попис књига из своје личне библиотеке, које је прикупљао, читао, проучавао и позајмљивао другима на читање.

Када је основана Српска књижевна задруга у Београду, међу прве чланове уписали су се Манастир Боговађа, свештеник из Врачевића Живојин Жујевић и учитељ у Боговађи Светозар Стојкоић. У то време, библиотеке постоје у црквама и манастирима, а ђачке књижице у сеоским школама.

Прва књижница са читаоницом у вароши Лајковац отворена је 1954. године, а најзаслужнија за тај корак је учитељица Босиљка Радуловић. Књижница је радила у склопу Народног универзитета, налазила се у железничком дому и имала је две просторије, а библиотекарка је била Нада Живковић, која је имала завршену женску занатску школу. Прва библиотекарка у лајковачкој библиотеци са завршеном средњом библиотекарском школом у Београду, била је Јелица Пакић. Истурена одељења лајковачке библиотеке радила су у Врачевићу – књижничар је био учитељ Миливоје Крстић, у Боговађи – књижничар је био Томислав Милошевић и у Ћелијама. 1977. Године лајковачка библиотекарка је постала Марица Станојловић, са завршеном средњом библиотекарском школом.

Књижевник Радован Бели Марковић је 1994. године именован за управника лајковачке библиотеке која је тада радила у саставу културног центра, као самостална установа, Градска Библиотека Лајковац је почела да ради 1995. године на адреси Војводе Мишића број 2, а њен дотадашњи управник, Радован Бели Марковић, постао је вршилац дужности директора. Осамостаљењу библиотеке претходила је Одлука Скупштине општине Лајковац број 06-5/95-од 30.03.1995. године. У приземље новог здања у Улици Владике Николаја број 6, библиотека је усељена 1999. године, а након двадесет пет година, 2. априла 2024. библиотека је премештена у нове просторије, у конаке Радића и Михаиловића.