ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ 
ГОРАН ПЕТРОВИЋ 
СВЕТЛАНА ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ
МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ 
ЕВА РАС 
ГОРДАНА КУИЋ 
ДОБРИЦА ЋОСИЋ 
ВЛАДИМИР ПИШТАЛО 
ДЕШАВАЊА
ГНЕВ И ДРУГЕ ПРИЧЕ, Драган Драгојловић
У пријатном амбијенту Завичајног конака у коме природни материјали пркосе врућини, Лајковчани су имали привилегију да се први упознају са новом књигом Драгана Драгојловића, што је и публициста Милош Јевтић потврдио речима да је узбуђен због "нове књиге у новој библиотеци" . Више таквих књига су нам, овом приликом, поклонили драги гости и срдачно их препоручујемо нашим читаоцима
|
||||
 |
||||
 |
23.05.2024. |
|||
 |
||||
 |
У Библиотеци је синоћ представљена књига „Споменар вечним српским пријатељима“ аутора Драгана Милошевића, који је познат лајковачкој публици као борац за истину о потиснутим историјским личностима и догађајима. Књига садржи биографије 80 личности које су својим племенитим делима допринеле очувању српске нације и идентитета, а слабо су познате нашој јавности. Књига се налази у фонду библиотеке и доступна је читаоцима. | |||
 |
||||
| 16. маја 2024. године освештан је Конак Радића, а потом и Конак Брене Михајловић у којем је смештена Библиотека У четвртак, 16.маја 2024. године, свештеници лајковачке црквене општине Томислав Цветиновић, Предраг Велимировић и Милан Васиљевић освештали су објекте Библиотеке „Радован Бели Марковић“ и дали свој благослов за рад у новом простору, уз речи да се само уз Божју помоћ и тимски рад могу остваривати успешни резултати. |
||||
 |
||||
 |
||||
| Данас 11. априла свечано је у конаку Брене Михајловић отворена нова Библиотека ''Радован Бели Марковић'', као и завичајно одељење са легатом Емилије и Радована Бели Марковића у Радића конаку. Колектив Библиотеке ''Радован Бели Марковић'' захваљује се свима који су данас поделили радост за запосленима и удостојили нас својим доласком. Верујемо да ће нова Библиотека (ул. Деспота Стефана на броју 8.) бити на радост и задовољство целој читалачкој публици, како у самој варошици, тако и читавој Општини Лајковац и шире. На многа лета! |
||||
 |
||||
 |
||||
|
Представљена књига "На огњишту Светог Саве" и изложба слика "Е не дам бре"
Аутор: Ненад Карић
Рецезент: Јасмина Иванковић, директорка Библиотеке ‘’Димитрије Туцовић’’ Лазаревац
Стихове казивали чланови драмске секције КЦ "Хаџи Рувим" Лајковац
|
||||
 |
||||
 |
||||
|
ДАНИ РАДОВАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА
• 28.09.2023. године,
Представљање награђене књиге „Шапати Мале Влашке“,
ауторске Славице Гароње,
прошлогодишње и прве добитнице награде „Радован Бели Марковић“,
велика сала општине,
од 18 часова
• 02.10.2023. године,
Гостовање дечијег писца Дејана Алексића,
ОШ „Миле Дубљевић“ Лајковац,
од 12 часова
• 10.10.2023. године,
Свечано уручење награде „Радован Бели Марковић“,
село Ћелије,
порта манастира „Светог Ђорђа“
од 12 часова
• 11.10.2023. године
Концерт етно групе „Златник“ из Београда,
у сарадњи са туристичком организацијом општине Лајковац,
велика сала општине,
од 19 часова
• Представљање зборника о прози Радована Белог Марковића „Кроз капије будућих времена“,
велика сала општине,
од 18 часова
(датум ће бити накнадно објављен)
• Представљање награђене књиге ,
велика сала општине,
од 18 часова,
(датум ће бити накнадно објављен
|
|||
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Због значаја и реномеа новоустановљене награде за књижевност „Радован Бели Марковић“, коју додељује лајковачка библиотека, на предлог председнице жирија Слађане Илић, конкурс за поменуту награду је продужен до 10. септембра 2023. године.
Предлоге за награду мoгу послати појединци, издавачи и установе културе. |
||||
Награђени радови у категорији нижих разреда од I до IV |
||||
НАЈЧИТАОЦИ ДЕЧЈЕГ ОДЕЉЕЊА У 2022. ГОДИНИ Ана Марковић |
НАЈЧИТАОЦИ ДЕЧЈЕГ ОДЕЉЕЊА Никола Поповић |
|||
Емир Кустурица добитник награде "Радован Бели Марковић"
|
||||
 |
||||
 |
||||
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋˮ
Лајковац, 10. октобар 2022. године
Од прозних дела из продукције 2021/2022. године, пристиглих до 1. септембра 2022. на адресу Градске библиотеке Лајковац за конкурс за Награду „Радован Бели Марковићˮ, жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мастер Дарен Миливојевић, већином гласова за првог носиоца ове награде изабрао је роман Славице Гароње Шапати Mале Влашке, који је објављен 2022. године у новосадском Прометеју.
Овај роман, који са до сада објављеним ауторкиним романима Повратак у Аркадију (СКЗ, 2014) и Парусија, гласови испод папрати (Прометеј, 2018), чини својеврсну трилогију о животу и судбини Срба из Западне Славоније, одликује се сложеношћу композиције, разноврсношћу уметничких поступака, језичким богатством.
Романом је захваћен велики временски опсег, мит и историја приповеданог места, антрополошке, социолошке и фолклорне одлике народа, психолошки филигрански нијансираних ликова. Ауторка није пропустила баш ништа што би нам ускратило колоритну, детаљну, веома верну слику живота Срба на том подручју и њихових породичних односа у сваком гесту натопљених љубављу.
Изузетна вредност и значај овог романа јесте његова енциклопедијска и речничка, истовремено и лирска, природа. На начин сродан белимарковићевском, ауторка чува целокупну језичку меморију приповеданог простора, од тог богатства стварајући дело које садржи: приче из давнина, али и из свакодневног живота, анегдоте, пословице, веровања, поуке, пошалице, ругалице, бајања, басме, песме, изворну мудрост... Тај језик је за њу биће Аркадије, оне које више нема, о којој увек лирски приповеда, јер како би другачије о повлашћеном простору свог живота, а која је у последњем усташком погрому, у тоталном геноциду, деведесетих година прошлог века, потпуно збрисана.
Дакле, остаје језик, једино имање крајишких Срба, и стари граничар, како га назива писац предговора овој књизи.
Отуда, јасно, није случајно што је ауторка као први мото овог романа записала речи из прозе нашег вољеног Радована: „У междувремљу, нек знаш, дањивам ти и ноћивам у језику своме!ˮ
Тај језик има име, он јесте „краљевски језик српскиˮ, како се Радован никада није устезао да каже, напротив! То чини и Славица Гароња, како овим романом, тако и целокупном трилогијом, са пуном свешћу о томе, а искуством предака поучена, да смо у њему једино сигурни.
|
||||
|
||||
 |
Роман епског замаха о Шпанском грађанском рату, с мноштвом приповедачких игара (епистола, прелудијум, аннеx), који између два цитата Штефана Цвајга отвара причу – кључ за разумевање трагичних догађаја из следеће деценије и Другог светског рата. Заснована на сведочењима и документима, књига за централну тачку узима операцију исељења колекције мадридског музеја Прадо, под претњом бомбардовања од стране пучиста предвођених Франком. Судбине јунака из најразличитијих крајева света укрштају се на шпанском песку. |
|||
 |
У Великој сали Општине Лајковац, а у организацији лајковачке библитеке промовисана је синоћ књига "Последњи аргонаут", аутора Александра Гаталице из Београда. Гаталица је рекао да је ово роман о вредности памћења, с обзиром на то да људи данас мало тога памте, све им је доступно на интернету помоћу једног клика. "Можда није далеко дан када ћемо, као мој јунак, заборавити све, зато што не користимо мозак за памћење", додао је Гаталица. Он је навео да главни јунак овог романа на почетку заборавља ко је, што одређује његову пустоловину, те додао да је ово једно од ретких његових дела које има срећан крај. | |||
Поводом Међународног дана дечје књиге, у организацији Градске библиотеке Лајковац, у уторак 2. априла у великој сали Градске куће од 12 часова, уприличено је дружење са Драганом Великићем. |
||||
 |
||||
 |
Ова књига говори о сто славних, знаменитих жена, које су својим животним делима исписивале златне странице у историјату Срба и Србије. Милошевић као “бележник” и хроничар векова, афирмише жене Србије, које су биле мајке, супруге, владарке, борци, научници, уметници, спортисти и јавне личности које су обележиле карактер и дух времена, и оставиле печат не само српском роду и држави, већ и европској култури и историји. |
|||
 |
||||
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА, 24. јануар 2019. године У организацији Градске библиотеке одржана је светосавска академија 24. јануара 2019. г. у 19 часова у Великој сали Општине Лајковац. У јубиларној десетогодишњој Светосавској академији поред духовних личности – беседник - протонамесник Александар Вучај (парох други обреновачки), директорка лајковачке библиотеке Биљана Богдановић, глумца Пере Бјековић и хора КЦ “Хаџи Рувим”, учествовала је ученица Ивана Лукић која је рецитовала изузетно тешке поетске текстове на старословенском и црквенословенском језику - “Пјесн” од Станоја Аксића и “Стихослов” од Никанора Милентијевића. |
 |
|||
 |
||||
13. децембар НЕВИЂЕНА СРБИЈА, Влада Арсић Велики путник, писац и познавалац наших крајева Влада Арсић прикупио је несвакидашње историјске и савремене приче. Иако оне могу да послуже као сјајна забава, ове цртице много говоре о нама самима. „Књига ’Невиђена Србија’ представља збирку од 90 прича о догађајима с подручја данашње Србије, који би се с правом могли сврстати и у рубрику ’Веровали или не’. Између осталог, читаоци ће моћи да сазнају који то град у Србији већ деценијама има зграду Железничке станице а да никада није добио пругу, да криви торањ није обележје само Пизе већ и Београда, ко је и зашто заборавио да сахрани војводу Путника, какву тајну крију уврнуте шљиве у Пролом Бањи, зашто црква слави и обележава Милански едикт а намерно ’гура под тепих’ чињеницу да је први едикт о верској толеранцији потписан две године раније баш у Србији, када су и који поводом овуда јахали Бик Који Седи, Буфало Бил и Каламити Џејн“, рекао је аутор поводом објављивања нове књиге. „Невиђена Србија“ обилује заборављеном или затуреном историјском, географском, етнолошком и фолклорном грађом. Настајала је, како аутор тврди, током читавог низа година, махом случајно, док је сасвим другим поводом рударио по архивској грађи или ослушкивао народна предања о појединим догађајима. Богато је илустрована радовима Горана Јевтића. |
 |
|||
.jpg) |
||||
6. децембар СО ЗЕМЉИ, Љиљана Хабјановић Ђуровић Књига која открива, како је Стојан Јовановић постао, Свети Василије Острошки Чудотворац. Шта је молио Бога, а шта свој народ. Шта поручује нама данас. СО ЗЕМЉИ Књига која говори о животу и подвигу једног изузетног човека у времену страдања и вере. О свакодневном мучеништву и непрестаној жртви. О чудотворењу као дару Духа Светога. |
||||
 |
||||
 |
||||
| 7. децембар ЖИВОТ ЈЕЗИКА, Предраг Пипер Говорили су: Милош Јевтић, Александар Ђуровић, Милош Тасић, Радован Бели Марковић и Предраг Пипер |
 |
|||
| 7. децембра у просторијама Градске библиотеке Лајковац, организација ЦЕВИТ (Центар Европских вредности за имплементацију и толеранцију) са директором Енесом Љајићем, донирала је нашој Установи 60 наслова стручне литературе на језицима националних мањина... | ||||
 |
 |
|||
 |
У ЋЕЛИЈАМА, ПУТНИКОВА ЦИГЛАНА 21.07.2016. године У оквиру манифестације „Дани Лајковца“, Градска библиотека Лајковац у четвртак 21. јула у 19 сати, у порти Манастира Светог Ђорђа у Ћелијама, представљен је нови роман Радована Белог Марковића „Путникова циглана“. О књизи су говорили књижевни критичар Весна Тријић, проф. др Радивоје Микић и аутор, модератор промоције био је Дарен Миливојевић из Градске библиотеке. Одабране одломке читала је Радмила Новаковић, док је у музичком делу програма учествовао Хор Културног центра „Хаџи Рувим“. |
|||
| КЊИГА ЗА КЊИГУ ДАНИ КАЛИГРАФИЈЕ Почетак акције Дечјег одељења Градске библиотеке Лајковац, под називом ”КЊИГА ЗА КЊИГУ”, озваничен је вечерас пригодним програмом на својеврсној летњој позорници на отвореном, на платоу испред библиотеке. Програм су извели чланови Дечје креативне дружионице “ПОЛЕТНИК” и драмске групе ”Харалампије и другари”, које годинама успешно функционишу при лајковачкој библиотеци. Овај занимљив и вредан пажње програм у оквиру традиционалне летње манифестације “Дана Лајковца”, отворила је у име организатора, Биљана Несторовић, директорка библиотеке. Акција ”КЊИГА ЗА КЊИГУ”, под слоганом “Понесите књигу – узмите књигу”, која је отпочела данас, траје до 1. августа, а циљ акције је популаризација читања код младих. Од данас до 20. јула трајаће „Дани калиграфије“ – посетиоци Библиотеке моћи ће да виде калиграфске радове и сазнају нешто више о техникама лепог писања. Полазници радионице калиграфије ће сваком посетиоцу поклонити одабрани цитат или стих написан краснописом. Подсећамо да целог јула у Градској библиотеци траје и продајна изложба књига Издавачке куће „Лагуна“. |
||||
 |
 |
|||
| ДЕЈАН АЛЕКСИЋ - МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЧЈЕ И ОМЛАДИНСКЕ КЊИГЕ 02.04.2016. године Поводом 2. априла Међународног дана дечје и омладинске књиге, ГБЛ и ОШ ''Миле Дубљевић'' угостили су дечјег писца Дејана Алексића. У просторијама школске Библиотеке писац се дружио са ученицима од 1-4 разреда, а ученици 6 разреда са библииотекарком Марином Пажиновић припремили су писцу изненађење у виду кратког игроказа према тексту Дејана Алексића. |
 |
|||
 |
РАЗГОВОРИ СА ВЛАДЕТОМ ЈЕРОТИЋЕМ 28.03.2016. године У организацији Градске библиотеке Лајковац 28. марта 2016. године представљена је књига ,,Биографија памћења" Милоша Јевтића у којој су објављени нови разговори са академиком Владетом Јеротићем. Поред наведених, беседили су књижевник Радован Бели Марковић и издавач Милан Тасић. |
|||
| ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИЖЕВНОГ КЛУБА СИРИН 11.02.2016. године У организацији Градске библиотеке Лајковац, лајковачкој читалачкој публици представљен је рад Књижевног клуба СИРИН. Публици су се представили Светлана Панић, Милева Јокановић, Даница Ђурић и Ненад Плавшић |
 |
|||
 |
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА 25.01.2016. године Без сумње, Светосавска Академија коју у Лајковцу осму годину баштини наша Библиотека и ове је године као и претходних окупила велики број учесника и посетилаца. Ове године и највише, јер свако ко је желео да уђе у Велику салу Градске куће у Лајковцу тик пред почетак морао је добрано да се потруди како би барем нашао какав слободан наслон. Директор, г-ђа Снежана Бугарчић присутне је поздравила уз краћу беседу, но врло одмерену и јасну. Након ње, Дарен Миливојевић, такође испред Библиотеке прочитао је дирљив говор и поздравио госте, млађаног Бојана Грујичића, докторанда београдског Православног богословског факултета и мешовити хор Културног центра ''Хаџи Рувим''. Смењујући се, након сваке отпеване богоугодне песме, зачула би се каква кратка и поучна прича о Светом Сави, коју се присутнима прочитале ученице и чланови литерарне секције при нашој Библиотеци, а са видео бима смењивале су се фотографије Светога Саве и задужбина које су Немањићи оставили на чување свом, српском народу! Млађани докторанд Бојан Грујичић нас је на самом концу вечерашње Академије подсетио на живот и дело Растка Немањића и врлинама његовим које би нам требале бити смернице у православљу и у животу, не заборавивши ни да помене цркве и манастире које је Свети Сава походио и које су са Немањићима имале нешто заједничко. У сваком случају, ова Светосавска Академија, била је одмерена, ни предуга, ни прекратка, већ ''таман''! Чувајући историју властитог народа, наша Библиотека је кроз овај, али и кроз друге програме показала да је носилац највећих културних идеја у вароши. И с тога чувајући Библиотеку и писану реч, чувамо и овакве манифестације које нас окупљају и збрајају. До следеће Академије, На многая льета! Албум са фотографијама Светосавске Академије можете погледати Фејсбук страници Библиотеке |
|||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
СРБИЈА И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ 1914. ГОДИНЕ 12.01.2016. године У Дому Војске Србије данас је промовисан зборник “Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године“, суиздавача београдског Института за политичке студије и Градске библиотеке Лајковац. О књизи која обухвата 12 реферата са научног скупа, одржаног пре нешто више од годину дана у Лајковцу, у организацији локалног Културног центра Хаџи Рувим, говорили су Миломир Степић, научни саветник у Институту за политичке студије, Љубодраг Ристић, виши научни сарадник из Балканолошког института САНУ, Мира Радојевић, ванредна професорка на Филозофском факултету, на Одељењу за историју, Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије. Степић је истакао да су амбиције Аустроугарске и Немачке, на чијим су путу стајала Србија, довеле до Првог светског рата, а да су актуелни покушаји ревизије историјских чињеница из тог времена мотивисане интересима оних који желе да од повода направе – узрок рата, за који би тако оптужиле Србију. Љубодраг Ристић, виши научни сарадник из Балканолошког института САНУ, уредник зборника, представио је његов садржај и основне тезе аутора реферата, историчара и политиколога. Ванредна професорка на Филозофском факултету Мира Радојевић, одговарајући на питање шта ново доноси зборник, рекла је да су то, осим приступа и садржаја, својеврсна оригиналност и мултидисциплинарност и поручила да иза књиге “Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године“, остаје много новог знања и порука које не треба да буду заборављене. Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије је рекао да књигу, у односу на сличне објављене зборнике, разликује то што нас ставља у садашњост, а отвара и питања будућности, те да су те 1914. године „оманули“ фактори одвраћања и добре процене, па су у првој ствари на испиту пале Велика Британија и Русија, а на другој Аустроугарска, која није на одговарајући начин проценила српски капацитет одбране. Говорећи о покушајима ревизије, он је истакао да се, кад је реч о мотивима, осим на импутирање национализма, треба осврнути и на евидентно настојање да се дезавуише свака идеја отпора малих држава. Закључујући промоцију књиге, Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије изнео је став да зборник има не само научно – истраживачки значај, већ и културну и духовну вредност. |
|||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| 14 књига МАРИЦЕ ПОПОВИЋ 23.12.2015. године Градска библиотека Лајковац, за новогодишње празнике частила је лајковачку публику дружењем са Марицом Поповић, једном од најпопуларнијих српских писаца. Марицине књиге су већ дужи низ година најчитаније међу нашим читаоцима. До сада је Марица објавила 14 наслова, а поред Србије изузетно је популарна у суседној БиХ и Хрватској. |
 |
|||
 |
СРБИЈА И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ У ЕВРОПИ 1914. ГОДИНЕ 08. децембар У организацији Градске библиотеке Лајковац и Културног центра ''Хаџи Рувим'' из Лајковца, представљен је Зборник радова на тему ''Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. годиине''. Прошле године 12. децембра у Великој сали Општине Лајковац у организацији КЦ "Хаџи Рувим" Лајковац и Института за политичке студије из Београда одржан је научни скуп „Србија и геополитичке прилике у Европи 1914.године". На скупу посвећеном обележавању јубилеја, 100 година од почетка Великог рата и Колубарске битке, у Зборнику су се нашли научни радови: - Проф.др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ, - Др Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије из Београда, - Проф. др Миломир Степић, географ, Институт за политичке студије Београд, - Потпуковник др Слободан Ђукић, професор Војне историје, Војна академија Београд, - Мајор мр Далибор Денда, историчар, Институт за стратегијска истраживања Министарства одбране Србије, - Доцент Александар Животић, историчар, Филозофскои факултет у Београду, - Проф. др Радослав Гаћиновић, научни саветник Института за политичке студије у Београду, - Др Миле Бјелајац, историчар, Институт за новију историју Србије у Београду, - Проф. др Мира Радојевић, историчар, Филозофски факултет у Београду, - Др Љубодраг Ристић, Балканолошки институт САНУ Београд, - мр Александра Колаковић, Балканолошки институт САНУ Београд, - Милош Кнежевић, уредник часописа „Национални интрес". Градска библиотека Лајковац је заједно са Институтом за геополитичке науке из Београда издала зборник |
|||
 |
||||
СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ Ова књига иначе професора београдског Филолошког факултета др Славка Петаковића, у свом поднаслову Студије и прилози из дубровачке књижевности, практично даје основу и садржај овог издања. Ово дело историчара књижевности млађе генерације, најпре подсећа на дугу и значајну традицију изучавања дубровачке и приморске књижевности на београдском Филолошком факултету, коју је засновао још Павле Поповић. И ово дело, потврђује оно становиште да на историју дубровачке књижевности треба гледати и као на српску, а не само хрватску. Да је Дубровачка књижевност ванредан и екслузиван пример контакта културе два народа, на посебан начин потврђују огледи у овом делу: Помени Дубровника у епској фолклорној традицији; Мотив браве дубровачке у епским народним песмама; Политичка сатира Мавра Ветрановића; Пародија или не: о Тирени Марина Држића; Психолошка мотивација ликова и механизам преваре у Новели од Станца Марина Држића; Ликови сељанки у ренесансној традицији, и други. |
|
|||
 |
ВЛАДА АРСИЋ У среду 25. новембра у 18 часова, у великој сали Градске куће, Градска библиотека Лајковац организовала је промоцију књига Владе Арсића „Бродолом“ и „Изгубљене у магли“. Влада Арсић (Београд, 1963) је познати новинар, писац и аутор бројних документарних филмова и серијала. Новинарску каријеру градио је у бројним дневним и недељним листовима (Вождовачке новине, Национална ревија, Илустрована Политика, Хоризонт...). Аутор је романа „Лопатање ђавола“ (Press Publishing group, 2010), „Изгубљене у магли“ (Лагуна, 2012), „Бродолом“ (Лагуна, 2014) и „Армагедон“ (Б92 Самиздат, 2014). |
|||
| ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ - Осама Владимир Кецмановић, аутор романа ''Топ је био врео'' и ''Каинов ожиљак'', лајковачкој публици представио је и свој нови роман ''Осама'' Разговор са аутором водио је Дарен Миливојевић. |
 |
|||
 |
БИЉАНА СПАСИЋ - Куда иде наша омладина Мр Биљана Спасић, економиста и демограф, у Великој сали Градске куће у Лајковцу одржала је предавање на тему Куда иде наша омладина. Поред великог броја грађана на књижевној вечери су присуствовали и броји ученици, којих се ова тема итекако тиче. Спасићева је истакла да је ово било до сада њено најбоље организовано књижевно вече, а публика је погледаја и петнаесто минутни филм из Фондације ''Пријатељ Божији'' у којем Спасићева говори. |
|||
У СРЕТЕЊЕ СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ ЕГИНСКОМ |
 |
|||
 |
ИСТОРИЈА ДУБРОВАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ - Злата Бојовић 26.10.2015. Седму годину за редом Градска библиотека Лајковац ораганизује књижевне вечери на тему писаца из Дубровачке републике. Трећи пут за редом предавање и представљање своје књиге Историја Дубровачке књижевности одржала је уважена професорка Злата Бојовић. |
|||
Милош Јевтић је аутор колекције ''Одговори'', која није само галерија портрета познатих личности, него су саговорници Милоша Јевтића често људи по природи свога посла или свога карактера подаље од очију јавности и раде предано неки посао од посебног значаја за српску културу. Колекција ''Одговори'' броји већ 205 књига, у којима су забележени време, људи, догађаји једне епохе и представљају непроцењив ресурс за проучавање друге половине 20. и почетка 21. века |
 |
|||
| 29. јул ЧАРАПЕ КРАЉА ПЕТРА - Милован Витезовић У уторак 29. јула у 19 часова, у великој сали Градске куће, представљена је књига Милована Витезовића „Чарапе краља Петра“, заснована на потресној истинитој причи о Макрени Спасојевић из села Словац код Лајковца. Ово књижевно вече Градска библиотека Лајковац организује поводом стогодишњице од почетка Првог светског рата, као део програма „Дани Лајковца 2014“. У разговору су учествовали Милован Витезовић, Слађана Илић, Радован Бели Марковић и Дарен Миливојевић. Учеснике је поздравила и директор Библиотеке, г-ђа Снежана Бугарчић |
||||
 |
||||
 |
13. мај ГОРАН ГОЦИЋ, добитник НИН-ове награде Лајковачкој публици се, како то приличи и ове године представио добитник НИН-ове награде. Реч је о Горану Гоцићу, чији је роман ТАИ жири оценио као најбољи у прошлој години. Поред Гоцића, на тему романа говорио је књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, а делове романа читала је наша колегиница Верица Мијаиловић. |
|||
ВЕКОВИ СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ И КЊИЖЕВНОСТИ - У име епископа ваљевског Милутина поздрављам овај скуп и желим да Свети Сава буде онај који нас води правим путем у живот вечни, како и његов тропар каже. Директорка лајковачке библиотеке Снежана Бугарчић истакла је да када се говори о животу Светог Саве говори се о почетку српске просвете у средњем веку. - Није стога случајно што је Градска библиотека Лајковац определила да вечерас представи један од највећих књижевних и издавачких подухвата новијег доба – антологијску едицију Матице српске „Десет векова српске књижевности“, на чијој је првој књизи у првом колу златним словима утиснуто име Светога Саве. Академик Миро Вуксановић, главни уредник едиције „Десет векова српске књижевности“ овом приликом је изјавио: - Издавачки центар Матице српске покренуо је пре четири године ову едицију. То је најзамашнија књижевна едиција која је икада код нас покренута јер ће бити одабрано од 12. века па до данас оно што је најбоље, што је најпотребније на свим језичким облицима и наречјима, из свих периода у којима се на српском језику говори, мисли и пише. Разуме се да је први писац, да је почетно слово, да је прва књига коју смо објавили књига Светога Саве. Овом приликом је књижевник Радован Бели Марковић уручио академику Миру Вуксановићу примерак својих сабраних дела. Гости вечери били су и професор доктор Славко Гордић и доктор Марко Недић. На свечаној Светосавској академији публици се представио и мешовити хор Културног центра „Хаџи Рувим“. |
||||
 |
 |
|||
| ХАРАЛАМПИЈЕ И ДРУГАРИ 26.12.2013. У библиотеку најчешће одлазимо да позајмимо књигу, прочитамо и вратимо. Али ми у нашу библиотеку идемо и да се дружимо у Дечјој креативној дружионици „Полетник“ и глумимо у драмској групи Харалампије и другари. Харалампије је наша маскота... тако су гласиле уводне речи ове децембарске вечери коју су нам приредила деца која кроз игру и песму уче и да глуме на Дечијем одељењу лајковачке Библиотеке, пуну подршку им пружају Весна Вујичић и Снежана Живановић Јоксић... Први скеч одиграле су Нина Божић и Анђела Тасић - Како помоћи својој баки. Други скеч Шта се догоди када се у једном дану добију два писма помало чудног садржаја дочарале су нам Аница Чанчаревић и Анђела Филиповић. А на шта је све спреман један Браца да би постао велики глумац показано нам је у сценском приказу „Великог глумца“ и „Харалампијеве другарице“ –Милица Лесић, Милица Јанковић, Ивана Лукић, Стефана Пакић, Аница Чанчаревић и Анђела Филиповић. У четвртом сценском приказу видели смо Несрећну Кафину и чланове Драмске групе Харалампије и другари: Милица Лесић, Милица Јанковић, Ивана Лукић и Стефана Пакић. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| МОНОГРАФИЈА БИБЛИОТЕКЕ 13.12.2013. У великој сали Градске куће у Лајковцу представљена је књига „Лајковачка библиотека 1848-2013“. Хроника „Лајковачка библиотека“ је најновије издање Градске библиотеке Лајковац, посвећена 165 годишњици библиотекарства у средњој Колубари. Књигу је приредио Здравко Ранковић, уредник Ревије и Народног календара „Колубара“, познати ваљевски новинар и хроничар. Обухвата период од оснивања прве јавне библиотеке у колубарском крају, у манастиру Боговађа 1848. године, преко богате књижнице коју је крајем 19. века у овом манастиру водио Хаџи Рувим, до савременог доба обележеног стваралаштвом Радована Белог Марковића и богатим активностима Градске библиотеке. - Лајковац и ова околина је, бар када је књига у питању, када су у питању творци, имаоци и читаоци књига, а до таквог осећања сам дошао радећи на овој монографији, у неком погледу истински чудно подручје. Један од феномена, од високих домета нпр. је то како се и колико књигом у манастиру Боговађа бавио Хаџи Рувим. Између осталог, јединствено сведочанство остало од њега је попис његове библиотеке с краја 19. века. За ондашње прилике била је то импозантна библиотека и срећа је да је то сведочанство сачувано до наших дана – каже аутор Здравко Ранковић. Говорећи о овом значајном делу за Лајковачане и Градску библиотеку, књижевник Радован Бели Марковић нагласио је и похвалио труд Здравка Ранковића. Ранковић је успео без сувишних речи и детаља да кроз бројеве, датуме, године и остале одреднице од заборава сачува значајне људе и догађаје, који су свој допринос дали развоју библиотекарства у Лајковцу, али и шире, нагласио је Бели Марковић. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| ЦРЊАНСКИ У ТЕМИШВАРУ 28.11.2013. Поводом обележавања 120 година од рођења Милоша Црњанског, Градска библиотека Лајковац је и овог пута на својствен начин обележила овај велики јубилеј. Захваљујући сарадњи са Савезом Срба Румуније, гости су били управо ''суграђани'' Милошеви из његовог Темишвара. Славомир Гвозденовић, песник и сенатор у РумунскомСенату, представио је публици своје песме, али је говорио и о српској мањини у Румунији, те о манифестацијама које се одржавају у српским насељима румунског Баната. Гвозденовић је приредио сценарио за монодраму Црњански у Темишвару по истоименој збирци која је издата у Темишвару и на основу разговора са Милошевим савременицима. Марко Аџић, глумац из Темишвара и Вршца дочарао је Милошев живот, посебно онај део када је Црњански живео и враћао се Темишвару. Милошевим Ја сам Темишвар волео завршила се монодрама, али не и Сеобе, за које је Црњански тврдио да их има! Монодрама је у Лајковцу била премијерно изведана, док је две недеље раније своју претпремијеру имала управо у Темишвару. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| САБРАНА ДЕЛА РАДОВАНА БЕЛИ МАРКОВИЋА 21.11.2013. Културни догађај године у Лајковцу свакако је објављивање сабраних дела Радована Белог Марковића, велики заједнички подухват Општине Лајковац као финансијера и Градске библиотеке Лајковац у својству издавача, као и Редакцијског тима предвођеног проф. др Радивојем Микићем. У препуној великој сали Градске куће на промоцији едиције све је одисало посебном атмосфером, узбуђењем и изразитим свечарским карактером. Како и не би, када су ово прва сабрана дела једног од најпознатијих савремених српских писаца, а тиме је Лајковац учинио велику част свом најпознатијем суграђанину, који већ годинама проноси славу мале вароши на Колубари. У великој сали Општине окупили су се бројне личности из јавног живота, Радованови пријатељи и сарадници. Као што и Бели својом књижевном славом чини част Лајковцу, тако су се и Лајковчани сетили да капитални подухват учине поводом 65 година живота и четири деценије активног присуства у српској књижевности. Најбоље је то на свечаности одсликао председник општине Живорад Бојичић: - Општина Лајковац и Градска библиотека овај капитални пројекат су успешно завршили за годину дана, а Радованове књиге су угледале светлост дана, на радост свих љубитеља књижевности. Поносни смо на Књижевника, на нашег суграђанина, комшију, пријатеља, јер у малој средини као што је Лајковац, он нам је све то. Снежана Бугарчић, директорка Градске библиотеке, најавила је да се после овог подухвата њен колектив већ припрема да следеће године на одговарајући начин обележи 45 година живог присуства Радована Белог Марковића у српској књижевности. Видно узбуђен, Радован Бели Марковић је, између осталог, рекао: - У тринаест снопића увезало се све моје руковедање по пољима доба и душе, с тим што се књижевних сочиненија овакво собраније са жетвом тек условно може упоређивати, почем жетва као свети посао у доба јулијских сунчевина сваког года пада док се зрело лето тек навешћује, дочим жетва ова књижевна тек једаред ако ли за пишчевог века дође, обично у зло доба када се сенке издужују, а видими свет у модром сутонском снегу стане се указивати. Коме ће остати то што сам неком наруковедао? Неког добра у тринаест ових књига затекну ли се, ма и реч једна и словесло ли је, као жеравица на длану, преношена биће у године; а све друго у зјапини заборава сокрасиће се, другог пута не има. Како год да било, а некако мора бити, драгом Богу хвала да сам на сатворењу и колубарским плесмом што ме је рођењем удавио краљевским језиком српским и велепном српском патњом, не кукајући али ни црнину не скидајући, старао сам се својим веком и у свом приповедању добротом та патња да прозрачи и да се просвилени туга моја велика. Професор Радивој Микић је рекао да је Радован Бели Марковић изузетним језичким мајсторством и модерним књижевним поступком створио универзалну слику свога завичаја. Активирање више језичких слојева, ослањање на српску и европску књижевну традицију, ироничност и духовитост у приповедању само су нека од својстава његове прозе, јединствене и препознатљиве у српској књижевности нашега времена, речено је на скупу. Радован Бели Марковић један је од најпризнатијих савремених српских књижевника, о чему сведоче бројне награде и признања. Стални је сарадник Матице српске и члан ПЕН центра. Прве приче објавио је почетком седамдесетих година, а своје стваралачке потенцијале развио је у пуној мери средином деведесетих година. Слови за једног од наших најоригиналнијих писаца, а његови романи, како је оценила критика, "представљају до сада невиђено чудо у српском књижеству". У програму су учествовали драмски уметник Небојша Дугалић, женски гудачки квартет „White witches” и мешовити хор Културног центра «Хаџи Рувим». Сабрана дела Радована Белог Марковића чини тринаест књига (3840 страна). од којих су четири посвећене приповедној прози (Швапска коса, Живчана јапија, Сетембрини у Колубари, Мале приче/Aша), а девет су романи (Паликућа и Тереза милости пуна, Лајковачка пруга, Лимунација у Ћелијама, Последња ружа Колубаре, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, Девет белих облака, Оркестар на педале, Кавалери старог премера и Госпођа Олга). Редакцијски одбор предводио је проф. др Радивоје Микић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, који је и писац уводне студије. Чланови одбора су: др Марко Недић, књижевни критичар, проф. др Стојан Ђорђић, редовни професор на Департману за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Нишу, мр Слађана Илић, уредник у Заводу за уџбенике из Београда и професор Дарен Миливојевић из Градске библиотеке Лајковац. |
||||
 |
||||
 |
 |
|||
 |
||||
 |
120 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ 8.11.2013. Поводом обележавања 120 година од рођења нашег великог књижевника Милоша Црњанског, лајковачкој публици се представио проф. др Мило Ломпар директор задужбине Црњански. Ломпар је говорио о животу и делу док је стихове песама Милоша Црњанског казивао је глумац Зоран Белошевић, публика је могла да чује и композицију Сербиа коју је компоновао Светислав Божић, користећи речи истоимене песме. |
|||
| СТО ЈЕДНА ПЕСМА, СТО ЈЕДАН САН 14.10.2013. Велика сала Градске куће у Лајковцу била је мала да прими све љубитеље књижевности који су желели да присуствују промоцији збирке поезије ,,Сто једна песма, сто један сан'' Данице Ђурић. Познати књижевник, Радован Бели Марковић, рецензент књиге, говорио је похвално о Даничиним стиховима, истичући да су то ,, лековити стихови који нас упућују у она душевна пространства која ,,Велики брат'' не надзире.'' Осим стихова, лепоту промоције уприличио је и хор КЦ ,,Хаџи Рувим'' из Лајковца својим дивним извођењем познатих, домаћих песама. У име издавача књиге, Књижевне омладине Србије, говорила је Александра Габриловић, а присутнима се обратила и директор Градске библиотеке Лајковац, г-ђа Снежана Бугарчић. |
||||
 |
 |
|||
 |
||||
| ШАМПИТИЦА, Веља Жуњић 20.09.2013. У великој сали Градске куће у петак 20 септембра у 19 часова представљен је роман младог Лајковчанина Вeље Жуњића ''Шампитица''. Веља Жуњић је рударски инжењер, основну и средњу школу је завршио у Лајковцу, а ''Шампитица'' је његов прво објављено дело. |
||||
 |
||||
| "Ramonda Serbica" Белом Марковићу Писцу Радовану Белом Марковићу уручена награда града Ниша, "Ramonda Serbica" за целокупно дело. Марковић изузетним језичким мајсторством и модерним књижевним поступком створио универзалну слику свога завичаја, истиче се у образложењу жирија. Награда "Ramonda Serbica" додељена је у Нишу књижевнику Радовану Белом Марковићу. Ту награду град Ниш додељује, током трајања књижевне колоније "Сићево", за целокупно дело. Жири је у образложењу навео да је Марковић изузетним језичким мајсторством и модерним књижевним поступком створио универзалну слику свога завичаја. Радован Бели Марковић писац аутентичног, неки би рекли архаичног израза. Он, пак, за себе каже да се читалачкој публици никада није додворавао. Марковић смтара да оно што данас није модерно, можда ће једног дана бити савремено. Гајећи такве наде, уверен сам да нисам изневерио себе и да је то довољно за једну књижевност, онако како је ја видим, каже Марковић. Жири је у образложењу награде инсистирао на Марковићевој посвећености завичају и аутентичности, што је својом беседом добитник и потврдио. Награда "Ramonda Serbica" додељује се сваке године у присуству учесника Књижевне колоније "Сићево" у чијој околини расте ретки истоимени цвет |
||||
 |
||||
| Промоција капиталних дела Матице српске петак, 13. септембар У великој сали Градске куће, у организацији Градске библиотеке Лајковац, синоћ су представљене две нове едиције Матице српске из Новог Сада: „Српска енциклопедија“ и „Српски биографски речник“. Капитална дела представили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, секретар Ђорђе Ђукић и лексикограф Драган Тубић. У уводној речи професор Станић је рекао: - Матица српска се појављује свуда где се поштују српске културне вредности и где има смисла објашњавати какве су те вредности, које сви морамо имати на уму. Ако је ишта Матица стрпска радила од самога почетка, од 1826. када је основана, управо је радила на томе: да развије све области културолошке самосвести која ће нам помоћи да схватимо какав смо ми то колектив, какав смо народ, на чему се темељи наш идентитет. И како онда, уз помоћ такве представе, можемо да успостављамо односе са другим народима који функционишу, можда, на сасвим другачијим културолошким претпоставкама. Разумевајући добро себе, разумећемо и друге. Синоћном разговору присуствовало је руководство општине, свештенство, књижевник Радован Бели Марковић. Председник општине Живорад Бојичић поздравио је угледне госте: - Представљање Матице српске велика је част за Лајковац, пошто је Матица српска не само најстарија српска књижевна, културна и научна институтција, него и симбол грађанског друштва, високе културе, просветитељства и доброчинства. Матица српска међу својим, часницима, члановима и добротворима памти најпросвештеније умове из готово два минула века, све време радећи на на свестраном просвећењу народа са циљем да Срби вазда буду у савременим европским токовима и притом очувају националну самобитност и своју културу. „Српска енциклопедија“ је општа енциклопедија српског народа и његових земаља у прошлости и садашњости, а у њеној изради учествују истакнути стручњаци из свих научних области од значаја за такав подухват. Главни циљ Српске енциклопедије јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. „Српски биографски речник“ доноси биографије свих значајнијих личности из српске историје од првих писаних споменика, дакле од деветог века до 1945. године и то из практично свих области људског деловања и стваралаштва. Директорка Градске библиотеке Снежана Бугарчић подсетила је на дугогодишњу сарадњу са Матицом српском – на представљање Летописа, једног од наших најстаријих часописа, затим помоћ Матице у избору књига из Степања за конзервацију и друге видове сарадње. У музичком делу програма учествовао је хор Културног центра „Хаџи Рувим“. |
||||
 |
||||
| Дар преко Океана Неочекивани дар, за Градску библиотеку у Лајковцу, стигао је преко Океана – 135 вредних књига, од Срећка и Оливере Бебе Гајовић који живе у Бруклину, држава Њујорк. Срећко и Оливера Гајовић рођени у Београду, а од 1968. године живе у Бруклину, држава Њујорк, САД. Срећко је електротехничар, а Оливера професор енглеског језика. Сада су обоје у пензији, окружени децом и унуцима. Много путују по свету и често посећују и свој родни град Београд и Србију, земљу у којој су одрасли. Читање књига им је велико задовољство и зато су желели да пошаљу део својих књига из далеког Њујорка једној српској библиотеци и да тако поделе, са читаоцима, велику радост читања. У Градској библиотеци Лајковац дароване књиге су каталогизоване и долично изложене, како би се и на овакав начин изразило благодарење добрим и честитим Гајовићима. |
||||
 |
||||
| 1. ЈУН - СВЕТСКИ ДАН ДЕТЕТА Уз подршку деце и наставног кадра ОШ Миле Дубљевић и ове године смо успешно реализовали 1. Јун - Светски дан детета |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ 24. мај Колектив Градске библиотеке Лајковац и ове године прославио је своје заштитинике, 24. маја - Св. Кирила и Методија. |
|||
| ИЗЛЕЧЕНЕ КЊИГЕ 17. мај У Степању је обављена свечана примопредаја обновљених и заштићених богослужбених књига из тамошњег Храма преноса моштију Светог Николаја Мириклијског. У питању је друга фаза рестаурације и заштите ретких црквених књига из 18. и 19. века, којом је обухваћено 15 од укупно 48 књига. Обе фазе подржало је Министарство културе са укупно милион динара, а посао је реализовало Одељење за конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије. Примопредаји вредне културне баштине присуствовали су представници Министарства културе, Народне библиотеке Србије, Општине Лајковац, Српске православне цркве, Градске библиотеке Лајковац и други. |
||||
 |
 |
|||
 |
РАДОСЛАВ БРАТИЋ 26. април Лајковачкој публици, Изабрана дела представио је књижевник Радослав Братић. Поред Аутора, говорили су Радмила Поповић и Мирољуб Јоковић. |
|||
| СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ 22. март На Светски дан поезије, синоћ је у великој сали Општине одржано вече посвећено поезији Душка Трифуновића. Градска библиотека је угостила кантаутора Бранка Пражића, који је уз песму и гитару подсетио на познате хитове из осамдесетих, које смо сви слушали и знали. |
||||
 |
||||
| СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА Лајковац, 06. март 6. марта, наставили смо серијал о Дубровачкој књижевности. Проф. др Злата Бојовић одржала је предавање посвећено песништву Руђера Бошковића. Кроз причу, песме и фотографије, проф. Бојовић дочарала је публици Бошковићев живот и рад. Песме Руђера Бошковића, казивала је ваљевска глумица Катарина Вићентијевић. |
||||
 |
||||
| ЗАВИЧАЈНИК 4 - ПРИЧА из детињства 22. Фебруар У оквиру представљања завичајних писаца, лајковачкој публици се представила Биљана Марковић Јевтић. Марковићева је своје детињство провела у Лајковцу где се и школовала. Студирала је на Филозофском факултету у Београду. Као студент почела је да ради у Радио телевизији Београд, Редакцији за децу и младе. Добивши звање новинар уредник, уређивала је емисије за децу и писала сценарија. Пише за најмлађе, али и за оне мало старије. У завичају се представила са књигом песама ПРИЧА ИЗ ДЕТИЊСТВА, а поред ауторке, говорили су проф. Воја Марјановић и књижевник Радован Бели Марковић |
||||
 |
 |
|||
 |
||||
 |
 |
|||
| ЛАЈКОВАЦ, 21. март СВЕТСКИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА Градска библиотека Лајковац и НВО ''Рука руци'' у Дому младих, обележили су Светски дан матерњег језика |
||||
 |
||||
 |
 |
|||
 |
ЛАЈКОВАЦ, 25. јануар СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА На традиционалној Светосавској Академији коју је организовала Градска библиотека публици и гостима представио се Архимандрит Никодим игуман манастира Рибница. На самом почетку Хор КЦ ''Хаџи Рувим'' отпевао је Химну Светоме Сави и Отче наш. Након хорског извођења игуман Никодим је одржао беседу под називом ''Путоводство Светога Саве'' |
|||
 |
||||
 |
||||
| ''Догађања добијају вредност када отпочне њихово ширење, када њима стварамо наслеђе, када трају'' - Тако је и Градска библиотека створила наслеђе, а то је Светосавска академија - рекла је у обраћању г-ђа Снежана Бугарчић, в. д. директора лајковачке Библиотеке, не заборавивши да се присети и беседника Прве Светосавске академије, протојереја-ставрофора блаженопочившег Радована Биговића, као и свих осталих који су нам подарили част да својим присуством оплемене јануарске Академије. | ||||
 |
||||
 |
||||
 |
ЛАЈКОВАЦ, 18. јануар НИН па Лајковац Само неколико дана по добијању НИН-ове награде за роман године, наша Библиотека је организовала књижевно вече са Александром Гаталицом на којем је представљано награђено дело „Велики рат“. Поред аутора, говорио је и књижевни критичар проф. Александар Јерков, а песмама које су настале у Великом рату представио се и лајковачки хор. |
|||
ЛАЈКОВАЦ, 30. новембар У Дому младих у Лајковцу, у организацији ГБЛ, ОО Црвеног Крста Лајковац, ДЗ Лајковац, Завода за трансфузију Здравственог центра Др Миша Пантић из Ваљева, одржано је традиционално предавање на тему СИДА И ВИРУСИ КОЈИ СЕ ПРЕНОСЕ ПУТЕМ КРВИ у оквиру Светског дана борбе против СИДА-е/АИДС-а. Предавач је био Др Светислав Матић, специјалиста трансфузиолог Здравственог центра Ваљево. Предавање је одржано ученицима првог разреда Средње техничке школе ''17 Септамбар'' |
 |
|||
| БЕОГРАД, ЛАЈКОВАЦ, 12. октобар Дарен Миливојевић, наш суграђанин, дипломац Филолошког факултета из Београда, одбранио је свој дипломски рад са темом ФАНТАСТИЧНА БИЋА У ПРОЗИ МИЛОВАНА ГЛИШИЋА И РАДОВАНА БЕЛИ МАРКОВИЋА. Миливојевић је први писао дипломски рад о делу Радована Бели Марковића. Тим занимљивије је било и то да је и сам писац био присутан на одбрани дипломског рада, што је права реткост. Младом дипломцу, колектив лајковачке библиотеке упућује честитке. |
 |
|||
| ЛАЈКОВАЦ, 17. октобар НОВЕЛА ОД СТАНЦА Градска библиотека Лајковац, у оквиру секције која се бави очувањем Српске културне баштине и сећања на средњевековни Дубровник у сарадњи са Катедром за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, проф. др Славко Петаковић и студенти треће године који ће се представити у фарси ''Новела од Станца'', улоге играју студенти треће године Филолошког факултета у Београду: Михо и Станац – Александар ГАВРИЋ, Влахо и Џиво – Душан ШАРЕНАЦ, Прва вила – Драгана КУЈУНЏИЋ, Друга вила – Тамара МАЉЕВИЋ, Машкар – Наташа ЂУРИЧИЋ |
||||
 |
 |
|||
| ЛАЈКОВАЦ, 14. септембар ШЉИВА СРПСКА У петак, 14. септембра у Великој сали Градске куће, лајковачкој публици представио се академик Милосав Тешић. Избором својих песама Тешић је публику поново приближио поезији. Књижевни критичар Драган Хамовић осврнуо се на рад Тешића цитирајући неке од његових песама. Глумац Небојша Дугалић говорио је стихове, а музичку позлату књижевној вечери дао је Хор КЦ ''Хаџи Рувим'' |
 |
|||
 |
 |
|||
| Интензивни рад на обради прикупљене грађе у сарадњи са ИП Колубара и г-дином Здравком Ранковићем о историјату и развојном путу Градске библиотеке Лајковац, од Манастирске књижнице до савремене Библиотеке. Штампање Монографије ГБЛ, подржало је и Министарство културе РС, опредељивањем средстава у износу од 150.000,00 динара. |
 |
|||
| ЛАЈКОВАЦ, СТЕПАЊЕ 23. мај У порти цркве у Степању на дан храмовне славе уприличен је догађај примопредаје осам заштићених књига... опширније>>> |
||||
 |
ЛАЈКОВАЦ Милица Лесић је најмлађи дародавац књига нашој Библиотеци. Директор Градске библиотеке Лајковац, г-ђа Споменка Миливојевић, том приликом уручила је Лесићевој Захвалницу за поклоњене књиге. |
|||
| ТЕМИШВАР Делегација Градске библиотека Лајковац, коју су чинили Александра Петронијевић и Небојша Ђурић, 24. априла била је у посети Савезу Срба Румуније у Темишвару. Том приликом у новоотвореној Српској кући темишварцима је представљен Лајковац и Градска библиотека као и њен рад, а посебан осврт био је на нашу трогодишњу сарадњу са Савезом Срба. Међу присутнима су били актуелни председник ССР-а г-дин Славомир Гвозденовић, као и његов наследник г-дин Огњан Крстић. Савезу Срба су дарована издања наше Библиотеке и књиге завичајних писаца, које ће као и до сада наћи своје место у полицама Српске читаонице. Петронијевићева и Ђурић су поред Српске куће, посетили споменик Милошу Црњанском и Српску читаоницу на Тргу Уједињења. |
||||
 |
||||
 |
||||
| ПОКЛОН КЊИГЕ ПРИЈАТЕЉА Српска читаоница и Савез Срба Румуније у Темишвару, даровали су Градској библиотеци своја прошлогодишња издања. |
||||
 |
||||
| 2. април ДАН ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ Као и претходних, и ове године смо обележили Дан дечје књижевности. Том приликом угостили смо Луцију Тасић, учитељицу и књижевницу, ауторку књига ИСПОД НЕБА ДЕЦИ ТРЕБА и ЛУТКА ИЗ ЂАЧКОГ КУТКА, као и ученике II-3 разреда лајковачке основне школе са учитељицом Марином Пажиновић. Након представљања књига, представила су нам се деца, чланови Драмске групе ХАРАЛАМПИЈЕ И ДРУГАРИ, који су извели сценске приказе из Луцијиних књига. Сви учесници су добили Захвалнице наше Библиотеке |
||||
 |
||||
 |
||||
29. март ВЕЛИКА САЛА ГРАДСКЕ КУЋЕ Представљен роман, академика Светлане Велмар-Јанковић ''КАПИЈА БАЛКАНА'' Капија Балкана је капитално дело Светлане Велмар-Јанковић о Београду. Поуздана као историјски водич и узбудљива као прозна авантура Капија Балкана је књига најдубље оданости и најдубљих осећања. Поред ауторке о књизи је говорио и Иван Радосављевић, уредник. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| 6. март РИМСКА ДВОРАНА - БИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА Промоцији зборника радова ГОСПОДАР ГИШТОВА, у којем су сакупљени и објављени радови са Научног скупа посвећеног Четрдесетој годишњици стварања српског и завичајног писца г-дина Радована Бели Марковића одржаног у Лајковцу 15. октобра прошле године, присуствовале су његове колеге, писци и пријатељи, као и сви учесници већ поменутог Научног скупа. Присутне у Римској дворани, поздравила је Исидора Ињац из Библиотеке града, а након ње и директорка Градске библиотеке Лајковац г-ђа Споменка Миливојевић која је и одговорна уредница Зборника. На Зборник, али и на рад књижевника Марковића, као и на његово рекордно појављивање из штампе, обратио се проф. Радивоје Микић (модератор научног скупа) који је рекао да Марковићев у својим делима, језик третира као песници, те да му није довољан само књижевни језик, већ да у своја дела укључује све стилове књижевног језика од времена Доситеја до данас. Зборник "Господар гиштова" понео је име по наслову прилога проф. Снежане Самарџије, у којем је показала да модерни писац не може без своје културе, да му она даје најопштије оквире у којима мора да се креће, из којих ће црпети потенцијале за своју књижевну слику света. Обраћајући се присутнима Радован Бели Марковић, прочитао је своју причу ''Сељак'' и захвалио се организаторима, директорки лајковачке библиотеке и управи Библиотеке града. Зборник радова се појавио почетком јануара, а у њему се на више од 450 страница налазе прилози са Научног скупа, као и библиографија и ауторски регистар. Прилоге за Зборник написали су: 1. Марко Недић 2. Стојан Ђорђић 3. Милосав Тешић 4. Мило Ломпар 5. Јасмина Тонић 6. Милан Алексић 7. Снежана Вучковић 8. Јана Алексић 9. Дарен Миливојевић 10. Александра Угреновић 11. Снежана Самарџија Библиографске јединице и ауторски регистар прикупила је, библиотекарка Бранка Јовић. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| 27. јануар 2012. ИЗБОР ЦРТЕЖА У оквиру Светосавске академија коју је приредила Наша библиотека 24. јануара ове године, отворен је и ликовни конкурс на коме су учествовали ученици до 8. разреда из основних школа ''Миле Дубљевић'' из Лајковца и ''Димитрије Туцовић'' из Јабучја. Међу више десетина цртежа изабрани су по један цртеж из лајковачке и један цртеж из јабучке школе. За најбољи ликовни рад на тему Свети Сава, ученик 8. разреда Лука Радовановић из Лајковца проглашен је победником, док је Невена Милутновић, ученица 7. разреда из Јабучја проглашена победницом. Градска библиотека је том приликом даровала вредне књиге као награду. Награде су им уручене на Светосавским прославама у матичним школама. |
||||
| 24. јануар 2012. СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА Градску библиотеку Лајковац посетио је Министар културе, информисања и информационог друштва господин Предраг Марковић |
||||
 |
||||
Том приликом Министар се упознао са радом Библиотеке и библиотечких одељења, као и са пројектом заштите старих и ретких књига из цркве Св. Николе у селу Степању у чему је Министарство културе суфинансијер, али и са новим планираним пројектима који се тичу наставка заштите целокупне збирке. Том приликом уприличен је и сусрет са нашим највећим завичајним писцем господином Радованом Бели Марковићем, а у даљем разговору Министар је информисан о реализованим и планираним активностима на пољу ширења културе у нашој средини. Било је речи и о могућностима за обезбеђивање новог простора за Библиотеку пошто је садашњи простор исувише мали јер га ја лајковачка библиотека својим фондом прерасла. |
||||
 |
||||
У 18 часова свечану Светосавску академију у организацији Градске библиотеке Лајковац посетили су Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, Министар културе, информисања и информационог друштва господин Предраг Марковић, књижевник Радован Бели Марковић, руководство Општине Лајковац, бројни суграђани, гости и надасве пријатељи књиге. |
||||
 |
||||
Свечану Светосавску академију својом беседом под називом ПРАВОСЛАВНА СВЕТОСАВСКА ПРОСВЕТА У ДЕЛИМА СВЕТОГ АВЕ ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ узвисио је магистар теологије јерођакон Силуан. Учесници програма били су: Рада Новаковић Пивић, радијски водитељ; Зоран Белошевић, глумац; Српски хор Свети Серафим Саровски из Зрењанина; Деца драмске групе ПОЛЕТНИК Градске библиотеке Лајковац |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
||||
| Обраћање Министра културе, господина Предрага Марковића | ||||
 |
||||
| Обраћање директора Градске библиотеке, госпође Споменке Миливојевић | ||||
6. децембар 2011 Књижевно вече СНОХВАТИ О ЛЕТЕЊУ, аутора Мирјане Мариншек Николић; поред ауторке говорили су и Милица Јефтимијевић Лилић и Марко Недић, књижевни критичар, а публици су представљена и два кратка експериментална филма. Књига Снохвати о летењу је лирично преиспитивање уметности, која је објављена у едицији Драшко и пријатељи рецезента и уредника др Драшка Ређепа, из издавачке куће Прометеј из Новог Сада. |
||||
 |
 |
|||
6. децембар 2011 АНДРИЋ ЈЕ КОД НАС - Изложба легата Иве Андрића Организовањем изложбе у Великој сали, Градска библиотека се уврстила у круг оних који су обележили ГОДИНУ ЈУБИЛЕЈА - 50 година од добијања Нобелове награде и 120 година од рођења Иве Андрића. Изложбу је отворио добитник Андрићеве награде за књижевност, наш истакнути књижевник Радован Бели Марковић, присутне су поздравиле директор Библиотеке Споменка Миливојевић и кустос спомен-музеја Зорана Пејковић. Аутор изложбе је Татјана Корићанац. Изложба ће бити постављена до 20. децембра 2011. године. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
У четвртак 1. децембра на Светски дан борбе против Сиде, у Основној школи ''Димитрије Туцовић'' у Јабучју одржано је предавање на тему СИДА И ВИРУСИ КОЈИ СЕ ПРЕНОСЕ ПУТЕМ КРВИ. У организацији Градске библиотеке Лајковац, ОО Црвеног крста у Лајковцу и Заводом за трансфузију крви из Ваљева, предавач је био др Светислав Матић, специјалиста трансфузиолог Здравственог центра Ваљево. |
||||
 |
||||
| У суботу 15. октобра 2011. године у великој сали СО Лајковац одржан је НАУЧНИ СКУП са темом "40 ГОДИНА КЊИЖЕВНОГ РАДА КЊИЖЕВНИКА РАДОВАНА БЕЛИ МАРКОВИЋА". Модератор овог скупа био је професор др Радивоје Микић. Учесници скупа били су: 1. Марко Недић 2. Стојан Ђорђић 3. Милосав Тешић 4. Мило Ломпар 5. Јасмина Тонић 6. Милан Алексић 7. Снежана Вучковић 8. Јана Алексић 9. Дарен Миливојевић 10. Александра Угреновић * Снежана Самарџија - није учествовала на Научном скупу, али припрема рад за Зборник, тако да је самим тим била и активан учесник истог ОПШИРНИЈЕ |
||||
 |
 |
|||
ОТВОРЕН ОГРАНАК БИБЛИОТЕКЕ У ВРАЧЕВИЋУ Дајући свој допринос години Јубилеја - 50 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу и 100 година од објављивања првог књижевног рада Иве Андрића, Градска Библиотека Лајковац је отворила огранак библиотеке у селу Врачевић. То је резултат плодоносне сарадње Градске Библиотеке Лајковац, Основне школе ''Миле Дубљевић'' из Лајковца, Дирекције за уређење и изградњу општине Лајковац, Градске чистоће, Општине Лајковац и мештана Врачевића у акцији ``Приближимо књигу деци и децу књизи ``. Датум отварања огранка није случајно одабран. 10. октобар је дан рођења нашег Нобеловца, а огранак је отворио добитник Андрићеве награде,наш књижевник Радован Бели Марковић и сам рођен истог дана. Поздравни говор одржали су: председник Општине Лајковац господин Душан Живановић и директор Градске библиотеке Лајковац госпођа Споменка Миливојевић. Шаљиве приче из сеоског живота својим сценским наступом приказали су ђаци лајковачке Основне школе. |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
| ДЕЧЈА НЕДЕЉА У оквиру Дечје недеље која се ове године одржавала од 3. до 7. октобра, нашу Библиотеку посетили су ученици првог разреда Основне школе ''Миле Дубљевић'' из Лајковца и том приликом су добили бесплатне чланске карте. |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
Министарство културе Републике Србије ове године определило је око 850 књига намењених за Градску библиотеку Лајковац. Од пристиглих књига можете пронаћи дела из савремене домаће књижевности, преведене књижевности, књиге из области уметности и културе, хуманистичке и друштвене науке, савремене домаће књижевности и књиге за децу. | |||
 |
Обавештавамо читаоце и посетиоце сајта да је наша Библиотека прошла на конкурсу Министарства културе Републике Србије са пројектом КОНЗЕРВАЦИЈА, РЕСТАУРАЦИЈА, ЗАШТИТА СТАРИХ И РЕТКИХ КЊИГА ИЗ ХРАМА У СЕЛУ СТЕПАЊЕ. Министарство је определило средства у висини од 750.000,00 динара која ће бити искоришћена у сврхе заштите. Као суфинансијер у пројекту биће и Градска библиотека Лајковац. | |||
 |
||||
| Градска библиотека Лајковац свом почасном члану Женском одбојкашком клубу Железничар Лајковац честита улазак у Прву лигу и жели убудуће све боље пласмане. | ||||
 |
РАДОСТ ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЛАЈКОВАЦ ПРИЧИНИЛА ЈЕ ЧЕСТИТКА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГ ГОСПОДИНА МИЛУТИНА ЗА ПРЕДСТОЈЕЋИ ВЕЛИКИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК ВАСКРС, КОЈУ ДЕЛИМО СА ВАМА. | |||
 |
8. април - БЕЛИНА БЕЛОГА
|
|||
 |
Дечје одељење Градске библиотеке, обележило је 2. април Светски дан дечје књиге. Уз ноте које су извели ученици Музичке школе, а који су и чланови Дечје креативне дружионице ''ПОЛЕТНИК'', уручене су дипломе и књиге за НАЈ-СТИХОВЕ који су одабрани као најуспешнији дечји радови на ДАН поезије – 21. марта. |
|||
| ДАНИ ЛАЈКОВЦА, 29. 30 Јул У оквиру манифестације ДАНИ ЛАЈКОВЦА одржани су концерти гудачког квартета White witches у Галерији КЦ ''Хаџи Рувим'' и српског црквеног хора Свети Серафим Саровски из Зрењанина у цркви Св. Димитрија, том приликом у посети су нам били и пријатељи и сарадници Савеза Срба из Румуније (Темишвар). Слика 1. - Сарадник из Темишвара, г. Горан Мракић са директором ГБЛ-а, г-ђом Споменком Миливојевић и Небојшом Ђурић Слика 2. - Српски црквени хор Св. Серафим Саровски из Зрењанина у цркви Св. Димитрија у Лајковцу Слика 3. - Гудачки квартет White witches из Београда Слика 4. - Заједничка фотографија Гудачког квартета White witches и српског црквеног хора Св. Серафим Саровски. |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
 |
||||
| ДАНИ ЛАЈКОВЦА, 27. Јул Приказан је документарни филм СВЕТЛОСТ ИЗ 1000 МАГЛИ - Хиландар пре и после пожара, аутора Милоша Милишића из Краљева у организацији Градске библиотеке Лајковац. |
||||
 |
 |
|||
| ДАНИ ЛАЈКОВЦА, 26. Јул Дечја драмска група ПОЛЕТНИК која ради и ствара у оквиру Дечјег одељења Градске библиотеке Лајковац, представила се лајковачкој публици у оквиру свечаности ДАНИ ЛАЈКОВЦА, 26. јула у 17 часова у Великој сали КЦХРЛ-а са представама ЈЕДАН ШКОЛСКИ ЧАС (Сценски приказ Нушићевог текста из 1939. године) и ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА. Поред чланова ПОЛЕТНИКА публици су се представили и Омладиснко позориште ВОЖД из Мишара код Шапца и Аматерско позориште КЦХРЛ. |
||||
 |
||||
 |
ДАНИ ЛАЈКОВЦА, 21. Јул Предавање ''Дворска и политичка улога жена владара Србије од XII до XX века'' предавач: историчар и публициста Дејан Николић (Жене владара Србије су још од средњег века имале значајно место у историји Српског народа. Свака од њих оставила је иза себе значајан траг. Додуше, неке позитиван, неке негативан, а неке и један и други. Основ за предавање је књига предавача ''Српске краљице и царице''.) |
|||
 |
БРАНКОВИНА, 16. Мај Градска библиотека Лајковац у посети Бранковини на свечаности ДЕСАНКИНИ МАЈСКИ РАЗГОВОРИ. |
|||
| СТЕПАЊЕ, ЛАЈКОВАЦ Стручни тим израдио је попис књига предвиђених за конзервацију и рестаурацију у пројекту Градске библиотеке Лајковац КОНЗЕРВАЦИЈА, РЕСТАУРАЦИЈА, ЗАШТИТА СТАРИХ И РЕТКИХ КЊИГА ИЗ ХРАМА У СЕЛУ СТЕПАЊЕ. Одобрена средства од Министарства културе Републике Србије су 750.000,00 динара |
||||
 |
 |
|||
| У ПОСЕТИ НОВОБЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА од 3 до 9 маја 2011. године |
||||
 |
 |
|||
 |
СВЕТСКИ ДАН ДЕЧЈЕ КЊИГЕ ЛАЈКОВАЦ 02. април 2011. године Дечја креативна дружионица ''ПОЛЕТНИК'' обележила је Светски дан дечје књиге и годишњицу рођења данског писца Ханса Кристијана Андерсена. ''Стара књига, Вредна књига, Ретка књига, Наша КЊИГА!!!'' слоган под којим су изложени дечји наслови издати и штампани у периоду од 1899 до 1960 године. Победницима за ''нај-стихови за Дан поезије 21. март'' уручене су дипломе и књиге. Двочасовно дружење улепшали су нам полазници Музичке школе изводећи композиције за гитару у виолину. |
|||
 |
 |
|||
ВЕЧЕ ЛЕГАТА ЕМИЛИЈЕ И РАДОВАНА БЕЛИ МАРКОВИЋА ЛАЈКОВАЦ 05. март 2011. године У организацији Градске Библиотеке Лајковац у суботу о5.марта 2011.године у Великој сали Градске куће у Лајковцу, уприличено је вече Легата Емилије и Радована Бели Марковића. Гости вечери су били: ,,Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, Архијерејски Намесник тамнавски Протојереј ставрофор отац Митар Миловановић, Игуман манастира Јовање отац Михаило, Јерођакон отац Силуан, свештенство из тамнавског намесништва и многобројне уважене личности из Лајковца и околине,,. Учесници програма су били: ,,Водитељ програма Дара Милановић студент Филолошког факултета. Каплан Дуо који чине Далибор Богдановић професор виолончела, музикотерапеут и постдипломац у на Conservatorio De Liceu у Барселони и Душан Терзић гитариста и дипломац гитаре на London Guitare institit-у у Лондону. Одабране стихове Десанке Максимовић говорила је глумица Катарина Вићентијевић. Одломке из књиге Радована Бели Марковића читао је глумац Небојша Дугалић. Потом су Повељу о Легату потписали дародавац књижевник Господин Радован Бели Марковић и прималац Легата у имеГрадске библиотеке директор Госпођа Споменка Миливојевић. Златну Архијерејску Грамату Господину Радовану Бели Марковићу уручио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, као велико признање на књижевном раду и несебичном Легату поклоњеном Градској Библиотеци у Лајковцу. Даровани Легат Градској Библиотеци сдржи 719 наслова монографских публикација са посветом, 753 наслова монографских публикација без посвете, 658 серијских публикација, 14 уметничких слика, 2 дрвене скулптуре, 2 писаће машине, Реплике из Лепенског Вира и бројне рукописе, фотографије, забелешке и друго. |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
БЕОГРАД, ТЕМИШВАР 18. фебруар 2011. године Писац и новинар из Темишвара Горан Мракић добитник је "Вибове награде" за сатиру листа "Политика", одлучио је данас жири. Награда се додељује од 1995. године, писцима млађим од 35 година, у знак сећања на сатиричара и новинара „Политике“ Владимира Булатовића Виба. У жирију су били песник Љубивоје Ршумовић (председник), уредник у „Политици" Петар Мићковић и сатиричари Драгутин Минић Карло, Александар Чотрић и Ненад Вучетић. Горан Мракић је рођен 1979. године у Румунији и завршио је Српску теоретску гимназију "Доситеј Обрадовић" у Темишвару, у коме је дипломирао историју 2001. године на Западном универзитету. Један је од уредника недељника на српском језику "Наша реч". Објавио је две збирке песама, а заступљен је у седам антологија песама у Србији, а збирку афоризама „Српски хард корени“ објавио је 2008. године у Београду. Добитник је награде „Радоје Домановић", Удружења књижевника Србије за најбољег српског сатиричара дијаспоре 2006. године. Преводи са румунског и српског језика. Мракићеви афоризми објављивани су у "Политици" и другим новинама и часописима. Живи и ради у Темишвару, али је веома активан и у Србији, где је редован учесник „Сатира феста". "Вибова награда“, која се састоји из плакете и новчаног износа, биће уручена добитнику на свечаности у згради „Политике“, 8. марта, на дан рођења Владимира Булатовића Виба. Мракић је као представник Савеза Срба у Румунији и један од сарадника Градске библиотеке Лајковац. |
|||
 |
||||
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА 25. јануар 2011. године Трећу Светосавску академију коју је организовала Градска библиотека Лајковац пропратио је велики број публике. Имајући част да нас удостоји посете и прочитане Светосавске беседе Отац Доситеј, монах манастира Хиландар. Значај ове треће Академије истакао је и његово преосвештенство, владика ваљевски г. Милутин уз благослов присутним славитељима, баш због присуства мантије из Хиландара. |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
СТАРИ ДУБРОВНИК И СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА 17. децембар 2010. године Предавање је одржао др Славко Петаковић, дoцент на Филилошком факултету, београдског универзитета. Петаковић је говорио о културно-језичкој историји Дубровачке републике све до њеног пада 1808. године, као и о језику старих дубровчана и о уској повезаности са Србијом. |
|||
 |
НИН-ова НАГРАДА ГЛАСОВИ У ВЕТРУ 03. децембар 2010. године Традиционално књижевно вече које наша Библиотека припрема добитницима НИН-ове награде за роман, није изостало ни ове године. Гроздана Олујић је овогодишња добитница за најбољи роман у прошлој години. Књижевни критичари Радивоје Микић и Марко Недић закључили су те вечери да је Олујић ''Владар књижевног заната'', те да се на најбољи начин након писања бајки вратила својој романсијерској форми. |
|||
 |
 |
|||
 |
ПРЕДАВАЊЕ О ХИВ-у 1. децембар 2010. године Градска библиотека Лајковац, ОО Црвеног крста Лајковац и Завод за трансфузију крви из Ваљева, на Светски дан борбе против СИДА-е у Дому младих одржали су трибину намењену средњошколцима. Предавач је био dr Милутин Михајловић, начелник Службе трансфузије ЗЦ у Ваљеву и потпредседник ЦК Србије. |
|||
СТАРИ ДУБРОВНИК И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ - VECHIUL DUBROVNIK SI MOSTENIREA CULTURALA A SERBIE Темишвар - 01. октобар 2010. године У клубу Савеза Срба у Румунији у Темишвару, одржано је предавање на тему Стари Дубровник и културна баштина Србије. Организатори овог предавања били су Савез Срба у Румунији и Небојша Ђурић из Градске библиотеке Лајковац, а предавање је одржао dr Славко Петаковић. Стихове и прозне делове дубровачких књижевника читали су: Милана Петров, Радмила Јана Шакотић, Марко Стојанов и Милан Стојшин, ученици српске гимназије ''Доситеј Обрадовић'' из Темишвара. |
||||
 |
 |
|||
 |
ЗАВИЧАЈНИК 3 6. август 2010. године ПОЧЕЦИ ШКОЛСТВА У НАШЕМ ЗАВИЧАЈУ, наслов је Завичајник 3, који је проф. историје Рајко Сарић припремио и презентовао у читаоници Градске библиотеке. Не тако кратка, већ засигурно дуга историја школства у нашем крају представљена је у слици и речи, са посебним освртом на Боговађу, Степање, Бајевац и Јабучје, где се и налазе најстарија школска здања. |
|||
САРАДЊА СА САВЕЗОМ СРБА У РУМУНИЈИ Темишвар Делегација Градске библиотеке која се састојала од Гордане Аничић и Александре Петронијевић, предвођена Небојшом Ђурићем, на позив Савеза Срба у Румунији, направила је узвратну посету. У резиденцији на Пјаци Унири у Темишвару, највећем стецишту банатских и румунских Срба, трочлану делегацију примили су и дочекали председник ССР-а г-дин Славомир Гвозденовић, председник ССР-а Букурешт, г-ђа Славица Кармазан, секретар ССР-а из Темишвара г-ђа Златиборка Марков, и уредник Наше рече, српског недељника у Румунији г-дин Горан Мракић. Током посете ССР-у, лајковачка делегација посетила је Српску гимназију ''Доситеј Обрадовић'', Српску Саборну православну цркву, Српску православну цркву на Пјаци Трајан (Темишвар-фабрик), Макрин дом, те Српску православну цркву и дом Саве Текелије у Араду. Том приликом у вечери приређеној у Клубу ССР-а, ГБЛ је даровала књиге Српској библиотеци у Темишвару, и ученицима 4-ог разреда и уједно задњој генерацији српских ђака (учитељица Ивана Лујанов) у селу Српски Семартон недалеко од Темишвара. Опширан извештај дао је и програм Радио Темишвара на српском језику. Ова посета и сарадња веома су важне, посебно за људе који живе ван Матице, и убудуће ћемо кроз разне културне садржаје још динамичније радити на њима. |
||||
 |
 |
|||
ПРЕДСТАВНИЦИ САВЕЗА СРБА ИЗ РУМУНИЈЕ И НАШЕ РЕЧИ ИЗ ТЕМИШВАРА У марту месецу је успостављена културна сарадња са Савезом Срба у Румунији и редакцијом недељника Наша реч који излази у Темишвару. Том приликом гости у Лајковцу били су г-да Горан Мракић и Горан Мишковић, уредници недељника, афористичари и песници. Бројна публика се упознала са историјом и културом Срба у Румунији и радом српске гимназије ''Доситеј Обрадовић'' у Темишвару. Пративши пројекцију годишњих догађаја који се одвијају у оквиру српске заједнице Мракић и Мишковић покушали су да дочарају живот тамошњих сународника. Пројекат сарадње са ССР-ом је веома битан, јер са тог подручја потиче изузетно велики број историјски важних Срба, историјски праћено од Цара Јована Ненада преко Доситеја Обрадовића до данашњих речитих људи. На крају једночасовног представљања, лајковачкој публици су поклоњене књиге афоризама младог аутора. Овом приликом нашој Библиотеци је поклоњен знатан број књига које је ССР у Темишвару издао у последњих 20 година, као и издања недељника Наша реч и Књижевних новина. |
||||
 |
 |
|||
 |
ЧАЈАНКА СА МИЛЕВОМ 5. март 2010. године СВАКИ ЖИВОТ ЈЕДНА ПРИЧА, наслов је романа лазаревачке професорке француског језика у пензији, г-ђе Милеве Станковић. Одржавши књижевно вече у Великој сали Градске куће, у организацији лајковачке библиотеке пред великим бројем својих бивших ученика и садашњих поштовалаца, г-ђа Милева је кроз свој роман испричала своју животну причу. Овом приликом сабеседници су били: Лујо Данојлић, књижевни критичар и Радован Бели Марковић, књижевник. |
|||
 |
КВИЗ ЗНАЊА 21. фебруар 2010. године Градска библиотека Лајковац и НВО ''Рука руци'' у сарадњи са ОШ ''Миле Дубљевић'' организовали су у Дому младих пригодан програм и квиз знања из српског језика. |
|||
 |
РИМЕ - ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ 14. фебруар |
|||
 |
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА 26. јануар 2010. године Беседио је високо преподобни Отац Митар Миловановић, протојереј – ставрофор, намесник Тамнавски, међу иконама младе сликарке родом из Јабучја Марије Вучићевић, музичка позлата: Хор ''Хаџи Рувим'' из Лајковца и Хор ''Краља Милутина'' из Београда, диригент Урош Степановић. Молитвене речи Аве Јустина, казивале су: Оливера Грчић и Бојана Ковинић. |
|||
|
СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ 1. децембар 2009. године Градска библиотека Лајковац, ОО Црвеног крста Лајковац и Завод за трансфузију крви из Ваљева, на Светски дан борбе против СИДА-е у Дому младих одржали су трибину намењену средњошколцима. Предавач је био dr Милутин Михајловић, начелник Службе трансфузије ЗЦ у Ваљеву. |
|||
РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ - ПОРТРЕТ КЊИЖЕВНИКА 13. новембар 2009. године Поводом поновљеног издања, романа Оркестар на педале, књижевника и нашег суграђанина Радована Бели Марковића, у организацији Градске библиотеке Лајковац, у Великој сали Градске куће, одржана је промоција. Као и сваки пут кад је Бели Марковић у питању, бива помало претесно за све све посетиоце, који сваки пут не само из Лајковца, већ и из оближњег Лазаревца и Ваљева с пажњом испрате представљање нових и поновљених издања. Занимљивост Белимарковићевог језика присутнима је држало пажњу више од пуног сата. Млади студент књижевности Филолошког факултета у Београду, Дарен Миливојевић, био је у улози књижевног критичара и тумачећи роман, водио је живу дискусију са аутором. Како би ово гала вече било још свечаније, музичку ноту је давао Момчило Александрић, најпознатији лајковачки гитариста, ученик средње музичке школе у Београду. А на радост свих нас, књижевнику желимо још оваквих прозних вечери. |
||||
 |
 |
|||
 |
 |
|||
 |
ОДБОЈКАШКИ КЛУБ ''ЖЕЛЕЗНИЧАР'' 16. октобра 2009. године Женски одбојкашки клуб ''Железничар'' из Лајковца, са својом управом посетио је Градску библиотеку. Том приликом члановима и управи Градска библиотека је даровала почасне чланске карте. |
|||
 |
ЧИТАЛАЧКИ ЧАС 1 8. октобра 2009. године Нови серијал под називом Читалачки час, запослени су приредили себи и другима. Читајући одломке из дела нашег јединог Нобеловца Иве Андрића. |
|||
 |
 |
|||
 |
ДАНИ ЛАЈКОВЦА - УДИВЉЕЊЕ ОЛИВЕРИ КАТАРИНИ 29. јул 2009. године У оквиру Дана Лајковца, лајковачкој читалачкој публици се представила Оливера Катарина. |
|||
 |
 |
|||
ЗАВИЧАЈНИК 1 23. јул 2009. године ПРВО предавање из новог циклуса о Радомиру Петровићу из Јабучја, писцу и сакупљачу народних умотворина одржао је г. Дарен Миливојевић, студент књижевности, а сабеседник и водитељ био је уважени писац г. Радован Бели Марковић. Присутне у читаоници лајковачке библиотеке поздравила је директор г-ђа Споменка Миливојевић. – Ово је прво вече у циклусу промоције студената књижевности нашег краја и додала да је наша Библиотека отворена за даљу сарадњу. |
||||
 |
 |
|||
 |
ПОСЕТА ИЗ БИЈЕЉИНЕ 20. јун 2009. године Народна библиотека ''Филип Вишљић'' из Бијељине (Р. Српска) на свом путовању до Опленца посетила је и нашу Библиотеку. |
|||
 |
НИН-ова НАГРАДА 26. мај 2009. године Као и сваке године , лајковачка библиотека је и ове угостила прошлогодишњег добитинка НИН-ове награде за роман године. Владимир Пиштало, свој роман Тесла, портрет међу маскама представио је многобројној лајковачкој публици. Поред аутора, сабеседници су били mr Слађана Илићева и Ненад Шапоња, књижевни критичари. |
|||
 |
ПОСЕТА АКАДЕМИКА ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА 25. април 2009. године |
|||
 |
ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА 23. април 2009. године Поводом светског дана књиге, у оквиру Драмске секције ''Харалампије и другари'', Градска библиотека Лајковац је у Дому младих организовала такмичење рецитатора. |
|||
 |
ЗАШТИТА ДЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ 02. април 2009. године 2009. година у Србији је проглашена за Годину заштите деце на интернету. Градска библиотека Лајковац је тим поводом организовала трибину на којој су били присутни представници основне и средње школе из Лајковца, социолози, педагози, представници Дома здравља – Лајковац, Центра за социјални рад и Библиотеке. Предавање су одржали Мирко С. Марковић, prof. Ана Љубић, специјалиста Факултета за безбедност и Бранка Стојићевић, библиотекар дечјег одељења библиотеке ''Драган Лукић'' из Београда. |
|||
