ЧИТАОЦЕ ГБЛ,ОД 1995. ДО ДАНАС, СВОЈОМ ПОСЕТОМ И РЕЧЈУ ПОЧАСТВОВАЛИ СУ:

АКАДЕМИЦИ
Светлана Велмар Јанковић, Бошко Петровић, Дејан Медаковић, Василије Крестић, Антоније Исаковић, Ерих Кош, Петер Џаџић, Владета Јеротић, Добрица Ћосић, Никша Стипчевић, Драгослав Михаиловић, Стеван Раичковић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић и Милован Данојлић...

ПИСЦИ
Драган Јовановић Данилов, Миленко Пајић, Давид Албахари, Јован Радуловић, Милисав Савић, Мирослав Јосић Вишњић, Гроздана Олујић, Добрица Ерић, Радомир Смиљанић, Радослав Војводић, Петар Пајић, Радослав Братић, Вида Огњеновић. Слободан Ракитић, Танасије Младеновић, Ева Рас Данило Николић, Сања Домазет, Горан Петровић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Владан Матијевић, Јара Рибникар, Миро Вуксановић, Драган Лакићевић, Тиодор Росић, Манојле Гавриловић, Милица Мићић Димовска, Симон Симоновић, Мома Димић, Симо, Поткоњак, Иван Гађански, Вук Крњевић, Воја Карановић, Селимир Радуловић, Драган Великић, Гордана Кујић, Љубивоје Ршумовић, ...

ТЕОРЕТИЧАРИ
Јован Деретић, Новица Петковић, Чедомир Мирковић, Витомир Вулетић, Славко Гордић, Јагош Ђуретић, Радивоје Микић, Михајло Пантић, Александар Јерков, Даница Андрејевић, Радивоје Радић, Мирољуб Јоковић, Коста Николић, Бранислав Станковић, Иван Радосављевић, Предраг Марковић, Милета Аћимовић Ивков, Ђорђије Вуковић, Марко Недић, Александар Јовановић, Васа Павковић, Гојко Божовић, Петар Пијановић, Славко Петаковић...

Библиотека се од априла 2024. године налази на адреси ул. Деспота Стефана 8 у Лајковцу, тачније у конаку Брене Михаиловић који је ширењем површинских копова пресељен на нову локацију. У самој згради се налази простор:
- библиотеке за децу
- пулт за одрасле
- депо за књиге

ИСТОРИЈА КОНАКА БРЕНЕ МИХАИЛОВИЋ

"Градњу куће је 1886. започео угледни домаћин Илија Михаиловић, са сином Рајком, народним послаником у време краља Петра Првог Карађорђевића. Завршена је 1888. године и била једна од највећих кућа у ваљевском срезу. Градили су је дубровачки мајстори по узору на велике градске куће. Осим што је служила за становање породице Михаиловић била је и војна кота, уједно и оријентир путницима који су наилазили са разних страна и свраћали на конак. Кућа је мењала становнике, али остајала топли дом свима: од Илије, Рајка, Бранислава и последњег Светолика Михаиловића, који је погинуо 1945. на Сремском фронту. Иза себе је оставио мајку Загорку, супругу Брену по којој се конак данас назива и три кћерке од пет, три и годину дана: Милесу, Зору и Жижу

Конак је грађен опеком пре 1887. године. У њој је угледни и имућни домаћин примао и окупљао госте око трпезе приликом славе и осталих пригода, али и пријатеље и путнике намернике на конак. Правоугаоне је основе и осно симетричан и у приземљу и на спрату. У приземном делу су две одвојене функционалне целине, остава са степеништем и трпезарија, а на спрату је стамбени простор који чине четирир собе. Међуспратна и таванска конструкција су дрвене. Под у приземљу је првобитно био од опеке, данас је бетонски, а на спрату дашчани. Прозори су двокрилни, двоструки, завршени сегметним луком. Између крила, скоро на свим прозорима, уграђене су металне решетке. Врата су веома квалитетне и лепе столарске израде.
Фасада урађена од кречног малтера, подељена је на поља венцима и пиластрима. Кров је четвороводан, невеликог нагиба, без стрехе са лежећим олуцима и бибер црепом као покривачем. Као спратна зграда која формом и градњом подсећа на градску кућу, а просторном шемом представља развијену сеоску кућу, Конак Брене Михаиловић указује на правац развоја стамбене сеоске архиктетуре ка градским узорцима изражен у Тамнави крајем 19. века.
Конак Брене Михаиловић се налазио у месту Мали Борак, општина Лајковац. Због ширења површинског копа рудника Колубара и исељења места, конак је,пресељен у Лајковац. Као репрезентативна спратна зграда посебне намене у руралној средини представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.